Je suis Eric Cartman

Ne, ne, ne, nemam jake kosti. Dobro, ipak, oke, nisam se dugo vagal, pa ne znam koliko imam kila, ali, famozni ali, znam da imam bar kilu viška, ali pobogu koji maratonac nema bar kilu viška. Vratit ću se na Cartmana kasnije.

U planu trka za ovu godinu sam rezervirao Novsku. Bio lani, bilo je odlično, pa se onda odlučio i za ovu godinu. Nisam imao neke posebne planove za trku. Bit će toplo, a i tjedan je bio zahtjevan pa kad bi išao 1:10 puna šaka brade (lani 1:08). Lani je i kiša padala, pa sam si mislio da će ove godine biti u šumi manje sklisko pa će se možda moći i brže ići. Već ranije sam odlučio da ću trčat u CRVENIM adidas supernova glide (900+ km). Imam i neke trail tenisice, pa da sam i njih uzeo sa sobom, ne bi ih sigurno stavio na noge. Po prognozi je bila mogućnost pljuskova u Posavini, pa sam bacio oko na radarske snimke i izgledalo je da je bio neki pljusak između jedan i dva u Novskoj i okolici.

Došao u Novsku, popio kavu sa Sanjom, Marinom i Dejanom. Lilja nam je donijela i startne pakete (bogat paket, bar 3 kile). Veli voditelj, mijenja se nešto trasa kraće trke zbog poplave kod jezera. Poplave?! Odradio i zagrijavanje s Dejanom. Bilo mi je malo sparno. Pa sretnem Matiju, Ozrena, Ivu. Oni došli ranije oko pola tri, vele, potoci su tekli po cesti. Ajde!

Krene trka. Nisam baš nešto jako krenuo. I tako trčim, pa skoro na polovici ulazimo u šumu. I odmah na prvom usponu vidim da bi mi dobro došle trail tenisice. Odmah mi se počelo sklizat. Bit će veselo na , nizbrdicama. Za one koje nisu bili nisu to neke duge usponi i nisponi, nekoliko desetak metara, ali još u kombi s mokrom podlogom i drvima uokolo, veselo, veselo … I tak onda sam se jako pazio na stazi, hodao svaki nispon i poneki uspon. Sklanjao se bržima od sebe. Bacio oko i na prolaze po kilometru. Jedan imam 7:28, a drugi 7:10, ko nizbrdo. Bilo je mjestimice i nešto malo blata, ali zanemarivo. Bilo sam iznenađen vlažnošću šume. Ne znam kakvo je bilo ljeto u Novskoj i okolici, ali ako se ovoliko sve navlažilo samo od jučerašnjeg pljuska, onda je mama priroda bilo nešto grdo nadrkana.

Negdje oko 12 km kod jezera kad sam se napokon dočepao asfalta velim Matiji: Civilizacija! Odma me to podsjetilo na Erica Cartmana. Vjerojatno se i on tako blaženo osjećao kad je izašao iz prašume u Kostarici. A možda ipak imam jake kosti? Onda sam i malo dodao gasa. Tek toliko, da nešto i otrčim. Na koncu sa završio sa 1:19:45, tako da sam umjesto lea, danas odradio garu + vježbe snage. Skupilo se i 105km ovaj tjedan.

Nakon utrke sam pojeo roštilj, popio pivu, malo proćaskao. Pogledao proglašenja. Dejan prvi na Spartani. Na kraćoj Dalibor (prvi brk Vrbovca kako ga kolege iz kluba zovu) treći. Odslušao par pjesama na rock koncertu i ošo ća.

Organizacija odlična. Doći ću opet iduće godine (bez trail tenisica, pa neće valjda opet nešto padat). Isplati se doći, svejedno koju trku trčali.

Btw. jubilarni 100. post!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.