Ne spavam mirno!

Otrčo ofrlje, pa imam snage tipkat. Otrčan jubilarni 20. maraton za 3:05. Prva polovica za 1:29, a onda sam mrkno gel, ostao bez energije, snage, mojoa, pa sam stisnul lap, i odradil to do kraja. Pa onako lagano. Nisam se nešto potrgao. Ne znam. Ne idu mi nešto te jubilarne trke. Se sam ih sfušal. Dosta o mom treningu, ajmo malo o trci i gradu.

Brescia ima odličan maraton. Staza mi se sviđa, ima jako malo nekakvih ravnih dijelova, dosta je skretanja, ima i nešto blagih uzbrdica i nizbrdica. Promet nije zatvoren, ali sve funkcionira odlično. Okrepe su bile odlične. Nakon trke je bilo naranči. I to crvenih. Definitivno maraton koji bi ponovno otrčao. U vrećici je bila i Nike majica, maratonci su još dobili i čarape, pa nekakve grickalice, komadić sira Grana Padano. Uvjeti su mi bili oke. Nisam još trčao maraton po kiši, pa sam eto i to iskusio. Stavio sam nekakvu pripijenu majicu na sebe (compressport), pa dres, dolje kratke tajice, kompresijske čarape (dogma), tenisice (cliftonke) i šiltericu. Uzeo sam i nekakav crni suuntić tak da mi se slaže s bijelom majicom. U napasti sam da Plitvice trčim bez sata. Start i cilj nisu na istom mjestu, ali se nalaze na stanicama metroa, a i hotel je bio blizu metroa. Živio metro! Za 90 minuta vožnje 1,40€, a za trkače je to bila danas cijena dnevne karte. Standardno, stvari na kamione. Do starta sam imao još plastičnu kabanicu na sebi. Otpočetka je padala slaba kiša koja je u nekom trenutku bila i pristala, pa je onda opet počela. U drugom dijelu se pojavio i vjetar koji je povremeno bio i dosta jak, tako da je malo ometao ekipu koja je ozbiljno trčala. Meni je ionako bilo svejedno. Nakon što sam završio maraton kiša je počela pojačavati.

Nakon trke sam se presvukao u suho, malo čaj, malo naranče, još pokupio vodu, sok, sendviče, te otišao u hotel na tuširanje. Nakon tuširanja sam s čovjekom od 2:58 zbog kojeg ne spavam mirno 😀 otišao pojest nešto konkretno.

Preko puta je bio nekakav restoran, kasnije smo saznali sala za vjenčanja i sprovode. Konobar ima bar 50 godina staža. Uboli smo nekakav rare stake i pivkana. Pa smo pol sata pokušavali platit. Već smo mislili da ćemo jest badava, a zauzvrat nosit nekakav paket za Hrvatsku. Ono, mali na faksu, da ima malo domaće spize. Skoro sam zaboravio, jeo sam u subotu mlince s 4 vrste sira, a bilo je i margerita mlinaca i mlinaca s pršutom i gljivama.

Ostala je ekipa iz kluba odradila je dobro svoje trke. Kao i uvijek bilo je dosta PB-ova na svim duljinama.

Što dalje? Pa ništa, za dva tjedna s firmom u Poreč na polumaraton. Rekreativno. Pa onda Križevci – Kalnik, Križ i Plitvice. Na prijavama za Plitvice sam stavio da planiram ići 3:05. Ajde da vidimo i to čudo!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.