Na putu prema dole

Nakon Trevisa ove godine i 3:02 nije mi preostalo ništ drugo nek da na jesen probam ić ispod 3 sata. Odluka je pala na Zagreb. Bez nekog premišljanja. Bilo je lako. Nisam ga trčal od 2010. i zaželio sam ga otrčat. Tu sam trčal prvi maraton, baš bi bilo zgodno tu otrčat i deseti maraton. Staza je ravna. Dalo bi se tu ići ispod 3, na 2 i nešto. Na putu prema dole 🙂 Dobar lajtmotiv.
Pripreme korektno odrađene, bilo je nekih problemčića, pisal sam o tome ranije. Vjerojatno sam jedan trening dužine išel prebrzo. Ali, sve u svemu sam bil zadovoljan. Skoro pa uvjeren da se samo trebam pojavit na startu, krenut i evo ga, prvi krug je gotov, iz Dubrave sam taj čas ponovo na Trgu pa dodam još malo gasa i to je to. Kad s takvim stavom dođeš trčat maraton onda dobiješ kaj zaslužiš. Do 28km je bilo dobro. Kod table 28km (volim ja garmina, al na maratonu tabla je ipak tabla) sam bacil pogled na sat i pisalo je 1:58 i koja sekunda. Videl sam poslije da Mađari kažu da na 28.9 km je bilo 2:02:09. Vrlo prihvatljivo. Još u trci za ispod 3 – mislim si ja. E bome nisi – misli si Bog maratona. Tko jači, taj kvači. Grčevi u jednom ili dva prsta na desnoj nozi. F…..g prst se frče na sve strane. Frče, pa stane, frče, pa stane. Naravno, i tempo počel padat. Ne previše, tak 10 sekundi. Na 32km smo se oprostili po zadnji put od mojih vjernih navijača, Renate i njenog sina. Onda su počela probadanja u zadnjoj loži, opet na desnoj nogi. To je ona iz kolovoza. Uglavnom su se nastavila do kraja. Moral sam se par puta zaustavit. Čak sam mislil da ću morat odhodat završni dio od okreta u Ilici do cilja, ali ipak uspjel sam to nekak otrčat. Na koncu je ispalo 3:11:55. Kad sam prestal trčat nije bilo više nikakvih probadanja, grčeva. Sve kul. Dan poslije, nema nikakvih bolova. E sad da idem nogu opteretit, nisam siguran.
A sada, što bi bilo, kad bi bilo. Da sam išao nešto sporije prvih 28km. Recimo, na 1:59:59. Hm, … Bilo je puno soli na meni posle trke, pa da sam popio malo više vode na svakoj okrepi, iako mi nije izgledalo da je teško vrijeme za trčanje. Hm, hm, … Da sam malo više treniral. Hm, hm, hm, … Da sam malo manje treniral. Hm, hm, hm, hm, … Da sam … Znam, tenisice mi ne valjaju. Donose mi nesreću. Ni jednu dosad trku nisam dobro odradil. Panj i sekira ih čeka. Riješili smo problem.
Jel bi trčal ispod 3, da nije bilo problema, ne znam. Možda. Možda nisam bil spreman za ispod 3, ali ispod 3:05 bi išao. Naravno, možda. Ništa, do studenog bez trčanja. A onda samo preostaje odabrati proljetni maraton. Treviso? Pa imaju novu stazu …

Čini mi se da je cijela manifestacija bila uspješna. Okrepe u redu, policija u redu, poneki tramvajac malo nervozan. Bandić nije trčal, pa su se organizatori mogli posvetiti i ostalim sudionicima.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.